Amandman pokrenuo raspravu o „partizanima i četnicima“


Tokom rasprave o Predlogu zakona o pravima boraca u parlamentu se polemisalo o „partizanima i četnicima“, a sve zbog toga što je Vlada Srbije usvojila amandman šefa poslaničke grupe SPS-a Đorđa Milićevića koji je tražio da se reč „ravnogorska“ u zakonu zameni sa „antifašistička“.

To je zasmetalo poslaniku SRS-a Božidaru Deliću koji je tražio od poslanika da ne glasaju za taj amandman ili da ga SPS povuče, jer je, po njemu, sraman.

„Predlog vlade je bio dobar, prihvatljiv i jednim amandmanom srušeno je sve što je bilo napravljeno kako treba“, rekao je Delić.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović odgovorio je da SPS nema nijedan razlog da povlači amandman koji je prihvaćen i koji je postao sastavni deo zakona, navodeći da amandmanom nije nije učinjeno ništa što bi podiglo tenzije.

Amandmanom je, kaže Jovanović, učinjeno upravo suprotno, a to je pomirenje ideologija u smislu da postoji samo jedan pokret, a to je antifašistički pokret, kome su pripadali oni koji su se boritili protiv fašizma, bez obzira na njihovo ideološko opredeljenje.

„SPS nikada neće odustati od negovanja tekovina narodnooslobodilačke borbe, partizanskog pokreta i pobede nad fašizmom. Istorijske činjenice neminovno potvrđuju da je 1945. godine slom fašizma proistekao kao produkt velike herojske borbe narodnooslobodilačkih pokreta širom Evrope, gde su prednjačili partizanski pokreti“, rekao je Jovanović.

On je poručio da nema potrebe da se razvijaju nesuglasice i da nema potrebe da se „otkopava ono što je davno zakopano“.

„Zna se ko je i kada napisao istoriju“ 

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković je iz poslaničke klupe poručila da je Božidar Delić u pravu.

„Malo mi je dosta toga da od 1945. do 2020. godine, mi koji pripadamo porodicama onih koji su dali svoje živote, a posle to platili surovim kažnjavanjem od komunističkog režima, za to što su učestvovali u Drugom svetskom ratu i borili se za slobodu i oslobađanje od fašizma, da mi stalno ćutimo“, rekla je Gojkovićeva.

Dolazimo u situaciju da ne smemo ništa da kažemo zbog jedinstva Srbije, pa i zbog jedinstva koalicije Vlade Srbije, dodala je Gojkovićeva.

Ona je navela da se zna ko je i kada napisao istoriju – da su samo komunisti branili državu i poručila da nije istina da su borci u vojsci Draže Mihailovića bili fašisti.

Ona je ocenila da nije korektno što su se pojavili amandmani na tekst, jer to nije iz želje da se ne kopaju stare rane već upravo iz želje da se 2020. godine ponovo priča o tome.

Da je sada 1941. godina ja bih bila pristalica Draže Mihailovića, rekla je Gojkovićeva i dodala da se ne bi borila za komunističke ideje.

„Zašto samo SNS mora da ima tu svest da radimo nešto dobro za Srbiju i da konačno treba da prestanemo o tim ideološkim podelama 40-ih godina da razgovaramo? Zašto SDPS ne može da razgovara o tome? Možemo li da pričamo o handžar divizijama? Ne možemo izgleda“, primetila je Gojkovićeva.

Kaže da je dosta toga da Srbi i u 2020. godini opet moraju da spuste glavu i da pričaju da je samo jedna ideologija pobednik sveta.

Poslanik Nove Srbije – Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović rekao je da nije dobro da se sa mnogo strasti i zle volje raspravlja o nečemu oko čega se ne bismo smeli deliti.

„Ne želim da verujem i ne verujem da je u pitanju samo predizborna kampanja ili marketing, pa da se jedan deo vladajuće koalicije dodvorava potomcima ili simpatizerima partizana, a drugi deo pristalicama ravnogorskog pokreta“, rekao je Vukadinović.

Vukadinović je rekao da treba povesti računa da ta strast i mržnja između naših predaka koja je eskalirala i završila bratoubilačkim ratom ne rezultira nečim sličnim u sadašnjosti.

Poslanik Srpske napredne stranke Dragan Šormaz ocenio je pozitivno govor predsednice skupštine Maje Gojković, rekavši da je „sjajno objasnila sve“.

Šormaz je kazao da nije srećan što je usvojen amandman, jer između dva antifašistička pokreta postoji razlika.

„Oni koji su vodili antifašističku borbu, a sebe su nazivali komunistima i partizanima su izazvali građanski rat, jer su učeni da izazovu građanski rat da bi na takav način došli u situaciju da vladaju državom“, rekao je Šormaz.

S druge strane, jugoslovenska vojska u otadžbini, pored toga što se borila protiv fašista, borila se i protiv komunista, jer je, kaže Šormaz, želela evropsku, demokratsku Kraljevinu Jugoslaviju.

„Amandman pogrešno protumačen“ 

Šef poslaničke grupe SPS-a Đorđe Milićević koji je podneo amandman smatra da je njegov amandman pogrešno protumačen jer, kako kaže, ide u pravcu jedinstva a ne ponovnih podela u Srbiji na partizane i četnike.

„Iz prošlosti treba da afirmišemo ono što je bilo dobro, da izvlačimo pouke iz onoga što je bilo dobro, ali da gledamo sadašnjost i budućnost. To je ono što čini ova vladajuća koalicija. Istovremeno, prošlost ne može da nam bude jedina sadašnjost i ne može da nam bude budućnost“, rekao je Milićević. 

Predlogom zakona se predviđa nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci koji su učestvovali u oružanim akcijama 90-ih godina i u ratu 1999. godine, a koji pod navedenim okolnostima nisu dobili telesno oštećenje.

Za tu kategoriju korisnika propisuju se nova prava, a to su pravo na borački dodatak, pravo na poseban penzijski staž, rešavanje stambenih potreba, pravo na boračku spomenicu, pravo na legitimaciju boraca, pravo na prioritet u zapošljavanju, naknada pogrebnih troškova.

Sednica je počela oko 10.30, a poslanica SRS Vjerica Radeta je „primetila“ je da vladajuća većina sve češće ima problema sa kvorumom.



Izvor:RTS