Brnabić i Čadež predstavili mere podrške razvoju privrede (VIDEO)


Premijerka Srbije Ana Brnabić i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež predstavili su danas privrednicima mere podrške razvoju inovativne privrede koje predvidjaju više poreskih olakšica za zapošljavanje mladih, povratnika i stranaca za investicije i početnike u biznisu.

Brnabić je rekla da se nada da je to početak direktnog dijaloga Vlade, PKS i privrednika i najavila da će mere predstavljati po celoj Srbiji jer je shvatila da privreda nije informisana da su uvedene.

„Radili smo mnogo tri godine sa stručnjacima da ustanovimo mere koje će privredi omogućiti da se brže razvija i zapošljava nove radnike, ali smo propustili da o njima komuniciramo sa vama, a to je kao da ništa nismo radili“, rekla je Brnabić, obraćajući se privrednicima u Palati „Srbija“.

Ona je rekla da je od 1. januara na snazi poreska olakšica za zapošljavanje mladih, a podrazumeva da privrednici koji zaposle lice koje tokom prošle godine nije bilo zaposleno, uključujući i mlade kojima je to prvi posao država pruža podršku tako što će preuzimati trošak do 70 odsto poreza i doprinosa na zarade do kraja 2022. godine.

Ukupno oslobodjenje troškova poreza i doprinosa je 70 odsto u ovoj, 65 odsto 2021. i 60 odsto u 2022. godini.

Poreska olakšica za zapošljavanje povratnika i stranaca, prema njenim rečima, stupa na snagu 1. marta 2020. godine, pa ako privrednik zaposli nekog iz inostranstva i obezbedi mu zaradu, veću od 217.656 dinara tokom pet godina za njih će porezi i doprinosi biti niži do 70 odsto.

Ta mera važi i za osobe koje su minimum dve godine boravile u inostranstvu, a ako se zaposli povratnik iz dijaspore koji ima manje od 40 godina starosti i vraća se sa školovanja i dobije platu od 145.104 dinara i za njih važe porezi i doprinosi na plate, niži do 70 odsto tokom pet godina.

Brnabić je rekla da se planira otvaranje konkursa na Infostudu preko koga mladi iz inostranstva mogu da se informišu kakav kadar traži privreda.

Ona je podsetila i na mere koje su donete ranije kao što je smanjenje poreza na dobit od intelektualne svojine sa 15 odsto na tri odsto, zatim na meru umanjenja poreske osnovice za ulaganja u razvoj tako što se ta investicija priznaje u dvostrukom iznosu i tako umanjuje poreska osnovica.

Jedna od mera odnosi se na investicije početnika koji imaju pravo na poreski kredit od 30 odsto iznosa ulaganja u inovativne, nove biznise.

„Cilj te mere koja se odnosi na investicije je podrška kompanijama da više novca ulažu u inovacije tako što će država preuzeti deo rizika za njihova ulaganja, s tim što ukupan iznos poreskog kredita za dve godine ne može biti veći od 100 miliona dinara, a pravo se stiče tri godine posle ulaganja da bi se Poreska uprava uverila da je reč o legitimnoj investiciji“, rekla je Brnabić.

Jedna od ranije uvedenih mera je da se zaposleni mogu privući i zadržati u kompaniji učešćem u kapitalu, slično pravu na akcije.

Ona je podsetila i da je uvodjenjem dualnog obrazovanja učenicima omogućeno da od kompanije gde sprovode praksu za rad dobiju 70 odsto minimalne cene rada za svaki sat proveden u kompaniji, a studentima će rad biti plaćen najmanje 50 odsto od osnovne plate zaposlenog na istim ili sličnim poslovima.

Na pitanje da komentariše najavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija o delmičnom ukidanju taksa na srpsku robu koja se izvozi na to područje Brnabić je rekla da u ovom trenutku nema komentar i da će „sačekati da vidi šta će da se dogovore“.

Čadež je rekao da je cilj današnjeg sastanka sa privrednicima bio dogovor kako da se sprovedu te mere bez mnogo troškova i uz savete stručnajaka PKS.

„Sa ovim merama koje su samo početak možemo da računamo da ćemo se brzo transformisati u 30 najinovativnijih privreda u svetu“, rekao je Čadež.

Privrednici su pitali o mogućnostima daljeg smanjenja poreza i doprinosa na plate, ubrzanju carinjenja rezervnih delova, problemima zbog nemogućnosti elektronske predaje finansijskih izvešataja u roku zbog nedovoljnog kapaciteta informatičkog sistema Poreske uprave, do pojedinačnih zahteva za rešavanjem konkretnih problema kao što je nemogućnost proširenja firme zbog nedovoljne udaljenosti od auto-puta koji je izgradjen kasnije nego firma.





Izvor:Beta