Dve zemlje su odbile da priznaju ruski kao službeni jezik i prošle su KAO BOSE PO TRNJU


vladimir putinFoto: ZOLTAN MATHE / EPA;

Prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, „rusofobi, agresivni nacionalisti i određene zemlje“ su objavile rat ruskom jeziku. To jesu teške reči, ali s obzirom na to da je on jedini zvanični jezik najveće države na svetu, otpor na koji nailazi i gubici koje trpi veći su od onih sa kojima se suočavaju drugi jezici sa velikim brojem govornika, piše „Blumberg“.

Prema analizi sajta „Etnolog“, posvećenog katalogizaciji više od 7.000 živih jezika, ruski jezik je osmi najveći na svetu sa 258 miliona govornika. To ga čini jednim od retkih jezika sa puno govornika van titularne zemlje, jer Rusija ima 145 miliona stanovnika.

Zemlje iz kojih takvi jezici potiču uglavnom nemaju ili ne žele neku vrstu monopola ili vlasništva nad njima. SAD i Velika Britanija su dva izvora engleskog jezika, ali ni jedna od njih ne nameće svoje jezičke standarde Australiji ili Indiji. Kina ulaže u globalno širenje mandarinskog jezika putem Konfučijevih instituta, ali se tajvanska vrsta mandarinskog ponosno razlikuje od svog kopnenog rođaka.

Nemačka ne diktira pravila i uporebu svog jezika stanovnicima Austrije i Švajcarske, a iako se Francuzi rugaju belgijskom akcentu, ne mogu da ih nateraju da izgovaraju reči poput Parižana.

Foto: Alexei Nikolsky / EPA;

Sa Rusijom je drugačiji slučaj. Tomas Kamusela, stručnjak za jezičku politiku i istoriju, broji 22 teritorije na kojima je rasprostranjena upotreba ruskog jezika, ali je, kako kaže, to jedini jezik na svetu koji se tumači kao homogena i unitarna celina, bez etničkin ili državnih podvrsta.

– Čini se da je situacija takva jer se Rusija i druge postsovjetske države slažu sa ideološkim insistiranjem Moskve da je ruski kao matički jezik siguran znak da je osoba ruske nacionalnosti, iako to nije uvek slučaj. Ova rusofonska težnja vodila je Moskvu ka nacionalnoj i jezičkoj homogenosti – piše Kamusela.

Sva pravila ruskog jezika i njegovi rečnici pisani su u Moskvi, a na svaka odstupanja bilo gde u svetu Rusi se mršte i smatraju ih greškom, ili ih čak politizuju.

Ovo objašnjava neobičan dijalog koji se u utorak desio tokom sastanka Saveta ruskog jezika u Kremlju. Prihvatajući Putinov spominjanje „rata protiv ruskog jezika“, njegov savetnik Vladimir Tolstoj, čukununuk Lava Tolstoja, predložio je poseban vladin program kako bi se sprečilo „smanjenje ruskog sveta izvan granica zemlje“.

– U takozvanom civilizovanom svetu se vodi protiv ruskog sveta i jezika, zbog čega mi možemo da ga posmatramo kao oružje, moćno oružje koje uvek mora biti u borbenoj spremnosti – rekao je Tolstoj, ali ga je Putin ispravio.

– Hajde da ne koristimo takve izraze. Ako ga nazovemo oružjem, oni će početi da se bore protiv njega. Već se bore, ali iz drugih razloga. Ruski jezik jeste moć u određenom smislu i mislim da je to sasvim dovoljno – odgovorio je predsednik.

Govornici ruskog jezika u postsovjetskim državama odsečeni su od Rusije raspadom Sovjetskog Saveza i Rusi vide centralizovan pristup jeziku kao oruđe za održavanje veza tih ljudi sa „majkom Rusijom“. Ali sa stanovišta postsovjetskih naroda, tanka je linija između oruđa i oružja, ocenjuje „Blumberg“.

Separatističke pobune u Moldaviji krajem devedesetih i u istočnoj Ukrajini 2014. godine, kao i aneksija Krima na kome se pretežno govori ruski, usledili su nakon odbijanja Moldavije i Ukrajine da priznaju ruski jezik kao službeni.

Mnogi kritičari ovakve jezičke politike ističu da mnogi ruski emigranti i pripadnici ruske etničke manjine širom sveta ne žele da zadrže vezu sa Rusijom, zbog čega bi mnogo bolji pristup bio jezik podeljen na geografske podvrste, pa bi se moglo birati između „ruskog ruskog“, „ukrajinskog ruskog“ ili „litvanskog ruskog“.

Ako se jezik može naoružati, može se vratiti u miroljubivu upotrebu, zaključuje „Blumberg“.

BONUS VIDEO: Putin „troluje“ pred američke izbore





Izvor:Blic