Ljudi su padali od gladi, kuvao se žele od kaiševa


„Baka je umrla 25. januara u  tri sata 1942, ujka Vasja je umro 13. aprila u dva posle podne, mama je umrla 13. maja u 7 i 30 ujutru 1942, Savičevi su umrli, svi su umrli, ostala je samo Tanja“. Ovo je tokom opsade u dnevnik zapisala devojčica Tanja Savičeva.

U svom dnevniku, nastavnica Jelena Skrjabina piše: „Sledovanje hleba 125 grama za činovnike, decu i nemoćne, 250 grama za radnike. Svratila sam kod prijateljice i ona mi je dala recept – žele od kaiševa. Priprema se tako što se iskuvaju kaiševi od svinjske kože i pripremi se nešto nalik na pihtije. Ova gadost se ne može opisati ali mi smo jeli“.

Stogodišnja Tamara Kozlova kaže da je u blokiranom gradu bilo kao u paklu. Ljudi su na ulici padali od gladi.

„Tata je tokom blokade umro od gladi. Ja sam radila kao mediciska sestra u vojnoj bolnici i dobijala sam vojničko sledovanje. Mama je preživela zahvaljujući tome. Hleb smo natapali vodom da bismo imali više za jelo, da bi stomak bio puniji“, kaže Tamara Kozlova.

„Mi ih ubijamo, a oni slušaju Šostakoviča“ 

Za vreme blokade stanovnici su preko zvučnika čuli 3.740 upozorenja za vazdušne napade, ali i pesme Ane Ahmatove i čuvenu 7. simfoniju Dimitrija Šostakoviča.

Simfonija je izvedena 9. avgusta 1942. godine u velikoj sali filharmoniije. Neposredno pre izvođenja, sovjetska armija je žestoko bombardovala nemačke položaje da bi ućutkala njihove topove i omogućila da se simfonija izvede bez prekida.

Dr Valentin Elbek imao je tada šest godina. Seća se da su se ljudi okupljali oko zvučnika da slušaju simfoniju.

„Takođe i nemački vojnici na svojim pozicijama slušali tu simfoniju, jer su zvučnici bili veoma jaki i prenos je dopirao i do njih. Slušali su i čudili se, mi ih ubijamo a oni slušaju muziku“, kaže Valentin Elbek .

Na tom groblju u masovnim grobnicama pokopano je 420 hiljada stanovnika Lenjingrada, kao i 70.00 vojnika branitelja grada. Uz nezapamćen broj civilnih žrtava, Lenjingrad je dočekao slobodu. 



Izvor:RTS