Nacionalni tim za preporod sela: Lovni turizam i farmski uzgoj divljači isplativ posao


Nacionalni tim za preporod sela Srbije danas je ukazao da je lovni turizam i farmski uzgoj divljači isplativ posao.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja povratnika iz inostranstva u šta da ulože svoj novac su posle konsultacija s profesorom Novosadskog univerziteta Zoranom Ristićem preporučili lovni turizam, za koji postoje odlični uslovi i veliki neiskorišćeni potencijal.

Oni su naveli primer iz 2017. godine, kada je u Novom Kneževcu odstreljen najskuplji trofejni srndać na svetu u istoriji lovnog turizma, za koga je strani lovac turista iz Švajcarske platio 14.000 evra, a u Bačkom Monoštiru je odstreljen trofejni jelen koji je osvojio titulu svetskog prvaka.Krkobabić  je istakao da je propise koji regulišu lovni turizam potrebno prilagoditu u korist domaćina, malih poljoprivrednih gazdinstava, koje će se udružiti.

„Činjenica da je Srbija na svetskoj mapi lovišta zanimljiva destinacija i da je sada prihod od lovaca-turista na ovim prostorima manji za čak sedam do osam puta, nego pre 30-40 godina, jasno ukazuje da postoje veliki neiskorišćeni potencijali u farmskom uzgoju divljači i lovnom turizmu“, rekao je Krkobabić.

Predložio je da država znatno ublaži uslov za registraciju lovišta, koji sada iznosi 2.000 hektara i da istovremeno poveća podsticaje za uzgoj zečeva, fazana i druge divljači, a da se za formiranje lovišta daje u zakup na duži vremenski period neiskorišćeno državno zemljište.

„Posebna šansa je u uzgoju jelena lopatara, čije meso važi za najkvalitetnije na svetu, a preradjevine višestruko povećavaju zaradu. U Austriji postoji na stotine, a u Nemačkoj oko hiljadu farma jelena – lopatara. A u Srbiji, zbog oštrih veterinarskih propisa, ne postoji nijedna privatna farma za odgoj te najisplativije vrste jelena“, naveo je Krkobabić i dofao da gazdovanje na oko 90 odsto teritorije Srbije pripada lovačkim udruženjima, a 10 procenata javnim preduzećima.

U lovačkom savezu cetralne Srbije ustanovljeno je 38 lovišta sa kojima gazduju 38 lovačkih udruženja na površini od 1,2 miliona hekatara, a bave se uzgojem sitne i krupne divljači.

Javno preduzeće Srbijašume koristi 44 lovišta ukupne površine 488.000 hektara, ima 13 ogradjenih lovišta površine oko 4.600 hektara na kojima gaji sve vrste krupne divljači: jelene, jelene lopatare, muflone, divlje svinje.

U svim lovištima to preduzeće ima oko 16.000 grla krupne divljači sa godišnjim odstrelom od 2.200 grla. Raspolažu i sa dve fazanerije kapaciteta 25.000 fazanskih pilića, a trenutna proizvodnja je 15.000 fazanskih ptica.

Smeštaj lovaca turista je u 17 lovačkih kuća kapaciteta oko 250 ležajeva.

Na celoj teritoriji Srbije postoji samo jedno privatno lovište „Eko agri“ kod Bele Crkve na površini od 2.400 hektara. Nema ih više jer prema važećim propisima za sticanje statusa korisnika lovišta neophodno je posedovati površinu od najmanje 2.000 hektara, što je poseban problem u centralnoj Srbiji, ocenio je Nacionalni tim za preporod sela.

Član Nacionalnog tima Zoran Ristić je podsetio na zlatna vremena lovnog turizma u Srbiji, kada je u periodu 1970-1990 godina dolazilo od 7.000 do 10.000 lovaca-turista i kada je prihod iznosio oko 11,5 miliona evra godišnje. Od toga je samo promet od sitne divljači u lovačkim udruženjima dostizao sedam do deset miliona evra, dok je danas zarada od lovnog turizma (krupne i sitne divljači) svega jedna do 1,5 miliona evra godišnje.

Ristić je naveo da pre više decenija Srbija u lovišta unosila 800.000-900.000 fazanskih pilića, dok je danas taj broj gotovo četiri puta manji. Mnogo veća bi trebalo da budu i ulaganja u lovišta kroz veštačku proizvodnju zečeva, poljskih jerebica, divljih pataka i druge sitne divljači, smatra on.

Pored već postojećih staništa gde je razvijen lovni turizam (Beograd, Lazarevac, Mladenovac, Lapovo, Kragujevac, Novi Kneževac, Subotica, Sombor, Nova Crnja, Bačka Topola, Niš, kao najbogatija oblast sa prirodnom populacijom autohtone rase poljskih jarebica), odlični uslovi za razvoj lovnog turizma postoje i na Kopaoniku, gde može da se gaji i evropski bizon, u okolini Vranja, Arandjelovca, Niša, u Južnom Banatu i delu Srema – svuda gde ima prirodnih izvora vode, istakli su u Nacionlnom timu za peporod sela.

Po proceni Ristića, četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo svoju egzistenciju bi moglo da obezbedi uzgojem 100 jelena lopatara. Preporučuje da se u taj posao krene nabavkom matičnog stada 20 jelena (3-5 mužjaka i 15-17 ženki), koje će nakon četiri godine da naraste na oko 100 grla.

Za nabavku 20 jelena neophodno je uložiti oko 10.000 evra, a za ogradu na dva do pet hektara livada i šuma potrebno je još oko 2.000 evra. Za kopanje bunara potrebno je izdvojiti od 200 evra (u Vojvodini), 1.000 (u brdima) i 2.000 evra (u planinskim predelima). Vraćanje uloženog može se očekivati za oko pet godina ili ranije ako se poljoprivrednici udruže i ne prodaju sirovo, već preradjeno meso.

Sa 100 grla jelena lopatara, godišnji prihod može da bude od 12.000 do 13.000 evra. Isplative su još farme fazana, jerebica, divljih pataka.

Dragan Škorić je upozorio da ubuduće mora strogo da se pazi u upotrebi hemijskih sredstava – pesticida, kako se ne bi ponavljali tragični slučajevi trovanja srna (Nova Crnja 2018. godine) i druge divljači na celoj teritoriji Srbije.





Izvor:Beta