Najteže posledice pretrpeće mala i srednja preduzeća


Epidemija korona virusa ugrozila je zdravlje čitavih nacija, ali i ekomomije svih zemalja koje se bore sa ovom krizom.

Države posežu za brojnim merama kako bi ublažile ekonomske posledica a sa posebenom pažnjom primljena je vest da je nemački Bundestag suspendovao ustavnu zabranu budžetskog zaduživanja i odobrio vladi da se za potrebe državne kase zaduži u iznosu od 156 milijardi.

Ukupan „ekonomski paket mera“ zvaničnog Berlina iznosi čak 110 milijardi evra, a sredstva su namenjena za očuvanje zdravtsvenog sistema, pomoć građanima koji ostanu bez posla i za očuvanje privrednih aktivnosti.

Državni vrh Srbije najavljuje sveobuhvatan program pomoći pre svega privatnom sektoru. Predsednik PKS Marko Čadež najavio je da se planiraju poreska rasterećenja, pokrivanje dela troškova isplata zarada i povoljni krediti za likvidnost.

Sagovornici Radio Beograda, Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kažu da su najavljene mere dobar nagoveštaj, u skladu sa očekivanjima privatnog sektora, ali da za konačnu ocenu treba sačekati usvajanje konkretnih mera Vlade.

Vučković upozorava da mere moraju biti ograničene trajanjem zaraze i njenih neposrednih posledica po privredu. „Sada mora da se deluje agresivno i da se ulaskom u budžetski deficit pomogne privredi da prebrodi krizno vreme, ali to ne sme da preraste u trajno rešenje, da ne načinimo štetu po budžet i javne finansije koje ćemo morati godinama da otklanjamo“, naglasio je Vučković.

Profesor Milojko Arsić smatra da su predložene mere u skladu sa potezima koje povlače vlade širom sveta, sa ciljem da se, po prestanku krize, privreda oporavi u što kraćem roku. Napomenuo je da mere mogu da ublaže posledice ali ne i da ih u potpunosti spreče.

„Najteže posledice pretrpeće mala i srednja preduzeća koja nemaju rezerve likvidnosti za isplate zarada u slučaju obustave rada, tako da će neizbežno biti izgubljeno mnogo radnih mesta. Nezaposlenost će dodatno porasti, jer će zbog globalne krize u zemlji ostati mnogo naših građana koji su radili u inostranstvu“, rekao je profesor Arsić.

Milojko Arsić ukazuje da će razemere štete koje će pretrpeti naša ekonomija zavisiti od trajanja epidemije ali i brzine oporavka privreda na koje je naša zemlja veoma upućena, pre svih Nemačke i Italije.

Arsić predviđa da će tokom oporavka, primanja u privatnom sektoru biti niža nego pre izbijanja epidemije. Zato smatra da je najava da će plate u javnom sektoru ostati nepromenjene i garantovane nije dobra poruka za građane.

„Ovo vreme traži solidarnost svih u društvu. Podsećam da smo prilikom ranijih kriza uvodili porez solidarnosti i mislim da će nam ta mera ponovo biti neophodna, jer ćemo se suočiti sa fiskalnim deficitom, koji se mora nadoknaditi“, istako je profesor ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta dugačije gleda na meru koja je izazvala brojne kontroverze. Ocenjuje da je poruka da su zaposleni u javnom sektoru bezbedni a da će o privatnom sektoru brinuti država „u ovom trenutku ohrabrujuća i smirujuća“.

On istovremeno upozorava da će od trajanja krize zavisiti i razmere budžetskog deficita. „Što duže potraje to stanje, ni plate u javnom sektoru neće moći da se održe na sadašnjem nivou“, zaključio je Vladimir Vučković.

Sagovornici Radio Beograda ukazuju da će po okončanju pandemije najveći izazov za sve nacionalne ekonomije biti suzbijanje inflacije i skok kamatnih stopa.



Izvor:RTS