Poljoprivreda počinje, ali se ne završava na njivi


Moderna poljoprivreda počinje, ali se ne završava na njivi. Podjednako su važni logistika i prerada. Najviše se isplati proizvodnja za poznatog kupca i zato je za ministra poljoprivrede najvažniji zadatak otvaranje novih tržišta.

„Mi smo na bazi toga prošle godine 40 miliona dolara napravili posao oko izvoza goveđeg mesa, prerađene govedine. Nismo izvozili živu stoku, nego smo prerađivali to u srpskim kompanijama. Isto tako imamo u delu koji se odnosi na suncokretovo ulje, tu smo kvotu ispunili i to je još bio posao od 15 miliona. Zrno po zrno idemo napred“, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Da bismo išli napred za mernu jedinicu veću od zrna važno je proizvoditi skuplju hranu. Na zaštiti geografskog porekla, kao i na promociji oznake „srpski kvalitet“, najviše nam je pomogla Evropska banka za obnovu i razvoj.

„Veoma smo posvećeni Srbiji. Imate dobre agrokompanije i privlačite investitore koji mogu da povuku izvoz srpske hrane u treće zemlje“, ističe Piter Šmit iz Evropske banke za obnovu i razvoj.

Srbija ima bescarinski sporazum sa tržištima od ukupno milijardu potrošača. Sa EU, zemljama u okruženju, za mnoge proizvode i sa Turskom. Pored Evroazijske unije važno nam je i tržište Severne Afrike, Bliskog istoka. Započelo se i umrežavanje sa susedima u jedinstveno tržište na kome važe isti propisi.

„Imaju veliku šansu da sarađuju u sektoru zdrave hrane. To je ogroman prostor, jer EU koja je možda 8,9 odsto stanovništva troši 50 posto svetske zdrave hrane“, navodi Ilija Studen iz „Studen holdinga“.

„Postoji mogućnost da zadovoljimo potrebe naših potrošača i na Srednjem istoku. U mehanizaciju, mašine i navodnjavanje uložli smo mnogo novca. Ovde smo da bismo ostali“, naglašava Đanluka Fabri, „Aldahra“.

Iako životni standard u celom regionu diktira kupovinu najpovoljnijeg, prioritet svuda imaju lokalni proizvodi.

„Još uvek naš potrošač zove određene proizvode onim tradicionalnim imenim, a bilo koju pastu za zube on zove kaladontom“, kaže Ljiljana Krunosić iz tuzlanske kompanije „Bingo“.

Tomislav Čizmić iz „Merkatora“ navodi da preko milijardu i 200 miliona nabave od domaćih i regionalnih dobavljača, što je preko 70 odsto.

Živimo u doba u kome se 60 odsto svetskog BDP-a temelji na potrošnji. Ako imamo šta da prodamo svetu to su IT i poljoprivreda. Dakle, pamet i hrana dva najtraženija proizvoda. Za Srbiju, dakle, ne bi trebalo da bude zime.



Izvor:RTS