Vekovni uvari batine: Gradovi u kojima je jevrejsku kultura ostavila najvei trag FOTO


Foto: depositphotos/ Spectral

Foto: depositphotos/ Spectral

Jevrejski narod je kroz istoriju ostavio veliki trag u svetu, tako da nije neophodno posetiti Izrael kako bi se upoznala njihova kultura.

Jevrejska dijaspora je oduvek bila rasprostranjena, a njihovo naslee krasi sve velike gradove. Tamo gde je taj narod bio vekovima postoje i cele etvrti jevrejske batine, a ovo su gradovi gde je jevrejska zajednica ostavila najvei trag.

Barselona, panija

Danas jevrejska zajednica u Barselona nije velika, izmeu pet i deset hiljada, ali je zato njihovo naslee u ovom gradu veliko i bogato. U samom centu Gotik-Bari etvrti nalazi se Jevrejska etvrt „El Call“, to potie od hebrejske rei „qahal“. Postoje mnogi dokazi da je ovde vekovima bila prisutna jevrejska zajednica, poput male sinagoge u podrumu.

Svi jevrejski objekti su u Barseloni oduzeti u periodu inkvizicije, kada su u tim zgradama pravljena mesta za stanovanje, zatvor i slino. Mala podrumska sinagoga danas je muzej, mada se ovde jo uvek odravaju vane verske ceremonije.

Ova sinagoga je mogla da bude mnogo raskonija da je bilo dozvoljeno da sinagoga bude vea od najmanje crkve. Osim jevrejske etvrti, brdo Monuik, „Planina jevreja“ kako su je nazivali, takoe uva pomen na Jevreje. Ovde je u 9. veku bilo jevrejsko groblje, a danas se tu nalazi i spomenik podignut rtvama Holokausta, sa ispisanim imenima osloboenih logora.

U poslednjih 100 godina, znaajno se poboljao poloaj Jevreja u Barseloni. Jevrejski kulturni centar se nalazi u najstarijoj kui u gradu. „Casa Adret“ napravljena je u 12. veku, a sada je tu organizacija koja promovie jevrejsku kulturu u Barseloni.

Sidnej, Australija

U Sidneju je jevrejska zajednica znatno brojnija. ak 50.000 ljudi jevrejskog porekla ivi u gradu gde su ostavili znaajan trag organizujui mnoge zajednice, organizacije, partnerstva… Najvie Jevreje se u Australiju doselio beei od nacista uoi rata i odmah nakon rata.

A i dalje u toku 20. veka su bili primorani da naputaju zemlje iz kojih su potekli, poput Maarske, Jugoslavije, Rusije jer su tadanje partije oduzimale imovinu imunima, ili su kue i stanove ustupili narodu pre nego to su Jevreji stigli nazad iz osloboenih logora.

U Sidneju postoji mnogo sinagoga, a centralna je Velika Sinagoga koja potie iz 19. veka. Njihovu istoriju i ivot u Sidneju moete prouiti i u Sidnejskom jevrejskom muzeju, ali tu se nalaze i mnogi predmeti koji se vezuju za Drugi svetski rat.

U Sidneju postoje organizovani obilasci mesta koja se vezuju za Jevreje, a tu spadaju mnoge graevine, organizacije, pekare, knjiare. Turisti imaju prilike i da uju prie rabina, koje se prenose generacijama.

Buenos Ajres, Argentina

U ovom gradu je najvea jevrejska zajednica u Junoj Americi, ak osam odsto stanovnitva grada, pa se ovde nalaze „koreni“ jevrejske kulture na ovom kontinentu. Prvo veliko naseljavanje desilo se krajem 18. i poetkom 19. veka kada je Buenos Ajres postao vaan grad. Prvi prvoj velikoj seobi, Jevreji su uglavnom odlazili iz Portugalije, Istone Evrope i Maroka, a drugo masovno naseljavanje bilo je zbog Drugog svetskog rata.

Iako u gradu ne postoji zvanina Jevrejska etvrt, ceo grad je proet uticajima ovog naroda. U gradu postoji oko 100 godina stara sinagoga, ali i mnoge graevine, koje imaju najrazliitije namene.

Jevrejski muzej nalazi se u blizini centra grada, a „pria priu“ o jevrejskim izbeglicama, njihovoj kulturi, drevnoj tradiciji i stradanjima.

Vaznost jevreja u ovom gradu je tolika da, osim u Izraelu i jo malobrojnih mesta u svetu, postoji Mekdonalds koji potuje koer ishranu.

Pariz, Francuska

U Parizu postoji zajednica od pola miliona Jevreja, to je osim u Izraelu i SAD najvea u svetu. U Parizu postoje mnogobrojne jevrejske ustanove, radnje, restorani, muzeji, a postoji i zvanina Jevrejska etvrt, u kojoj se nalaze mnoge sinagoge i jevrejsko naslee uopte.

etvrt Mare je dom Jevrejima vekovima, i odlino je mesto ukoliko vas zanima da istraite uticaj ovog naroda koji siu ostavljali u najvanijim gradovima sveta. U Parizu je najznaajnija i najvea sinagoga u ovoj etvrti izgraena u stilu secesije, koju je dizajnirao Hektor Gimar koji je poznat po metro starnicama u Parizu. Ta sinagoga je napravljena 1914. godine, ali je nakon Drugog svetskog rata morala da „pravi iznova“ zbog velikih oteenja.

Du cele etvrti nalaze se jevrejski lokali, prodavnice i drugo, a postoji i oznaeno mesto gde se nalazila Jevrejska muka kola, iz koje su svi uenici i profesori odvedeni u Auvic.

Kako je u Parizu najvea zajednica u Evropi, i muzej posveen toj zajednici je veoma znaajan. Tu vas oekuje predstavljanje jevrejske istorije od kad je tome dokaza, iako je „naglasak“ na Jevrejima u Parizu, u muzeju je predstavljana istorija celog naroda, pa se tu mogu nai dokazi stradanja Jevreja i Srba u logoru Jasenovac, koji je vodila vojska Nezavisne Drave Hrvatske.

Du celog pariza su postavljeni i mnogobrojni spomenici posveeni stradanju Jevreja, a najznaajniji se nalazi odmah iza Notr Dama. Francuska je takoe pretrpela velike gubitke u toku Drugog svetskog rata, p a je njen odnos prema Jevrejskog zajednici Pariza veoma „osetljiv“.

Kazablanka, Maroko

Jevreji su prisutni u Maroku preko 2.000 godina, a nekada je ovde bila najvea jevrejska zajednica u jednoj muslimanskoj dravi i brojala je 275.000 ljudi. Danas je to drugaije, pa je Kazablanka dom za svega 2.000 Jevreja, ali ostao je dokaz njihovog uticaja u ovom gradu.

Jedini muzej posveen Jevrejima u arapskom svetu nalazi se upravo ovde, a u gradu ima vie od 30 sinagoga, koer marketa i restorana. Muzej marokanskog judaizma posetioce ui 2.000 godina staroj jevrejskoj istoriji u Maroku, kroz umetnost, garderobu, religijske predmete, fotografije i prostorije koje prikazuju unutranjost sinagoga.

Naravno, oni koji ele mogu da poseuju i aktivne sinagoge koje su u toku gradnje ukraene do najsitnijih detalja. Za one koje generalno interesuje religija, osim sinagoga mogu da posete i damiju Hasana II, koja je jedna od retkih u kojoj nije zabranjen ulaz za „neverujue“.

Kazablanka ima i Jevrejsku etvrt gde su i dan-danas nastanjeni uglavnom Jevreji, ali kako je cela zajednica ostavila veliki uticaj na Maroko, postoje organizovane ture po mestima gde ima znaajnih jevrejskih uticaja.





Izvor:B92